On the occasion of the 2026 World Cup… [eng/срп] Поводом Светског фудбалског првенства 2026…

Source / Извор: Lighteye at Telegram
We live in a world of ubiquitous and all-encompassing manipulation. Before you go off to enjoy football in peace, read this short essay by George Orwell. You might see the World Cup with different eyes…
Живимо у свету свеприсутне манипулације. Пре него што кренете да опуштено уживате у фудбалу, прочитајте овај кратки есеј Џорџа Орвела. Можда ћете другачијим очима посматрати Мундијал…

Source / Извор: FINOGENOV @ Bastyon
THE SPORTING SPIRIT
by George Orwell
Now that the brief visit of the Dynamo football team has come to an end, it is possible to say publicly what many thinking people were saying privately before the Dynamos ever arrived. That is, that sport is an unfailing cause of ill-will, and that if such a visit as this had any effect at all on Anglo-Soviet relations, it could only be to make them slightly worse than before.
Even the newspapers have been unable to conceal the fact that at least two of the four matches played led to much bad feeling. At the Arsenal match, I am told by someone who was there, a British and a Russian player came to blows and the crowd booed the referee. The Glasgow match, someone else informs me, was simply a free-for-all from the start. And then there was the controversy, typical of our nationalistic age, about the composition of the Arsenal team. Was it really an all-England team, as claimed by the Russians, or merely a league team, as claimed by the British? And did the Dynamos end their tour abruptly in order to avoid playing an all-England team? As usual, everyone answers these questions according to his political predilections. Not quite everyone, however. I noted with interest, as an instance of the vicious passions that football provokes, that the sporting correspondent of the russophile News Chronicle took the anti-Russian line and maintained that Arsenal was not an all-England team. No doubt the controversy will continue to echo for years in the footnotes of history books. Meanwhile the result of the Dynamos’ tour, in so far as it has had any result, will have been to create fresh animosity on both sides.
And how could it be otherwise? I am always amazed when I hear people saying that sport creates goodwill between the nations, and that if only the common peoples of the world could meet one another at football or cricket, they would have no inclination to meet on the battlefield. Even if one didn’t know from concrete examples (the 1936 Olympic Games, for instance) that international sporting contests lead to orgies of hatred, one could deduce it from general principles.
Nearly all the sports practised nowadays are competitive. You play to win, and the game has little meaning unless you do your utmost to win. On the village green, where you pick up sides and no feeling of local patriotism is involved, it is possible to play simply for the fun and exercise: but as soon as the question of prestige arises, as soon as you feel that you and some larger unit will be disgraced if you lose, the most savage combative instincts are aroused. Anyone who has played even in a school football match knows this. At the international level sport is frankly mimic warfare. But the significant thing is not the behaviour of the players but the attitude of the spectators: and, behind the spectators, of the nations who work themselves into furies over these absurd contests, and seriously believe – at any rate for short periods – that running, jumping and kicking a ball are tests of national virtue.
Even a leisurely game like cricket, demanding grace rather than strength, can cause much ill-will, as we saw in the controversy over body-line bowling and over the rough tactics of the Australian team that visited England in 1921. Football, a game in which everyone gets hurt and every nation has its own style of play which seems unfair to foreigners, is far worse. Worst of all is boxing. One of the most horrible sights in the world is a fight between white and coloured boxers before a mixed audience. But a boxing audience is always disgusting, and the behaviour of the women, in particular, is such that the army, I believe, does not allow them to attend its contests. At any rate, two or three years ago, when Home Guards and regular troops were holding a boxing tournament, I was placed on guard at the door of the hall, with orders to keep the women out.
In England, the obsession with sport is bad enough, but even fiercer passions are aroused in young countries where games playing and nationalism are both recent developments. In countries like India or Burma, it is necessary at football matches to have strong cordons of police to keep the crowd from invading the field. In Burma, I have seen the supporters of one side break through the police and disable the goalkeeper of the opposing side at a critical moment. The first big football match that was played in Spain about fifteen years ago led to an uncontrollable riot. As soon as strong feelings of rivalry are aroused, the notion of playing the game according to the rules always vanishes. People want to see one side on top and the other side humiliated, and they forget that victory gained through cheating or through the intervention of the crowd is meaningless. Even when the spectators don’t intervene physically they try to influence the game by cheering their own side and ‘rattling’ opposing players with boos and insults. Serious sport has nothing to do with fair play. It is bound up with hatred, jealousy, boastfulness, disregard of all rules and sadistic pleasure in witnessing violence: in other words it is war minus the shooting.
Instead of blah-blahing about the clean, healthy rivalry of the football field and the great part played by the Olympic Games in bringing the nations together, it is more useful to inquire how and why this modern cult of sport arose. Most of the games we now play are of ancient origin, but sport does not seem to have been taken very seriously between Roman times and the nineteenth century. Even in the English public schools the games cult did not start till the later part of the last century. Dr Arnold, generally regarded as the founder of the modern public school, looked on games as simply a waste of time. Then, chiefly in England and the United States, games were built up into a heavily-financed activity, capable of attracting vast crowds and rousing savage passions, and the infection spread from country to country. It is the most violently combative sports, football and boxing, that have spread the widest. There cannot be much doubt that the whole thing is bound up with the rise of nationalism – that is, with the lunatic modern habit of identifying oneself with large power units and seeing everything in terms of competitive prestige. Also, organised games are more likely to flourish in urban communities where the average human being lives a sedentary or at least a confined life, and does not get much opportunity for creative labour. In a rustic community a boy or young man works off a good deal of his surplus energy by walking, swimming, snowballing, climbing trees, riding horses, and by various sports involving cruelty to animals, such as fishing, cock-fighting and ferreting for rats. In a big town one must indulge in group activities if one wants an outlet for one’s physical strength or for one’s sadistic impulses. Games are taken seriously in London and New York, and they were taken seriously in Rome and Byzantium: in the Middle Ages they were played, and probably played with much physical brutality, but they were not mixed up with politics nor a cause of group hatreds.
If you wanted to add to the vast fund of ill-will existing in the world at this moment, you could hardly do it better than by a series of football matches between Jews and Arabs, Germans and Czechs, Indians and British, Russians and Poles, and Italians and Jugoslavs, each match to be watched by a mixed audience of 100,000 spectators. I do not, of course, suggest that sport is one of the main causes of international rivalry; big-scale sport is itself, I think, merely another effect of the causes that have produced nationalism. Still, you do make things worse by sending forth a team of eleven men, labelled as national champions, to do battle against some rival team, and allowing it to be felt on all sides that whichever nation is defeated will ‘lose face’.
I hope, therefore, that we shan’t follow up the visit of the Dynamos by sending a British team to the USSR. If we must do so, then let us send a second-rate team which is sure to be beaten and cannot be claimed to represent Britain as a whole. There are quite enough real causes of trouble already, and we need not add to them by encouraging young men to kick each other on the shins amid the roars of infuriated spectators.
Tribune, 14th December 1945
* * *
СПОРТСКИ ДУХ
Џорџа Орвела
Сад кад је кратка посета фудбалског тима Динамо завршена, могуће је јавно рећи оно што су многи мислећи људи говорили приватно пре него што су Динамовци уопште стигли. То јест, да је спорт непрестани узрок злобе и да ако је таква посета имала икакав утицај на англо-совјетске односе, то би могло бити само да их учини мало горим него раније.
Чак ни новине нису могле да сакрију чињеницу да су најмање две од четири одигране утакмице водиле великом огорчењу. На утакмици с Арсеналом, рекао ми је неко ко је био тамо, британски и руски играч су се потукли, а публика је звиждала судији. У Глазгову, кажу, била је просто слободна туча од самог почетка. А јавила се и контроверза, типична за наше националистичко доба, о саставу Арсенала. Је ли то заиста био тим Енглеске репрезентације, како су тврдили Руси, или тек лигашки тим, како су тврдили Британци? И да ли су Динамовци нагло завршили турнеју како би избегли да играју против репрезентативног тима Енглеске? Као и обично, свако на ово одговара према својим политичким склоностима. Ипак, не баш сви. Са занимањем сам приметио, као пример злобних фудбалских страсти, да је спортски дописник русофилског Њуз Хроникла заузео антируски став и тврдио да Арсенал није репрезентација Енглеске. Нема сумње да ће контроверза годинама одјекивати у фуснотама историјских књига. У међувремену, резултат турнеје Динамоваца, уколико је имала икакав резултат, био је стварање новог непријатељства на обе стране.
А како би могло бити другачије? Увек ме задиви кад чујем људе како говоре да спорт ствара разумевање међу народима и кад би се обични људи света могли сусрести на фудбалу или крикету не би имали потребу да се срећу на бојном пољу. Чак и ако не знате конкретне примере (рецимо Олимпијске игре 1936.) како међународна спортска такмичења доводе до оргија мржње, то можете закључити из општих принципа.
Готово сви данашњи спортови су такмичарске природе. Играте да победите, и игра има мало смисла уколико не дате све од себе да победите. На сеоској ливади, где само одаберете стране и где није присутан локалпатриотизам, могуће је играти једноставно за забаву и вежбу; али чим се постави питање престижа, чим осетите да ћете ви и нека већа заједница бити осрамоћени ако изгубите, буде се најдивљији борбени инстинкти. То зна свако ко је играо фудбалску утакмицу, чак и у школи. На међународном нивоу спорт је отворено опонашање ратовања. Али ту није значајно понашање играча, већ однос посматрача и, преко посматрача, нација које се доводе до беснила због тих апсурдних такмичења и озбиљно верују – барем кратко време – да је ударање лопте и трчање и скакање за њом доказ националне врлине.
Чак и опуштена игра попут крикета, која захтева грациозност, а не снагу, може изазвати много огорчења, као што смо видели у контроверзи око поделе лопте и грубе тактике аустралијског тима који је посетио Енглеску 1921. Фудбал, игра у којој сви бивају повређени и свака нација има свој стил игре који странцима делује неправедно, далеко је гора. Најгори је бокс. Један од најстрашнијих призора на свету је борба између белих и обојених боксера пред мешовитом публиком. Али боксерска публика је увек одвратна, а понашање жена, посебно, је такво да им војска, верујем, не дозвољава да посећују такмичења. У сваком случају, пре две или три године, кад су Домобрани и редовне трупе одржавали боксерски турнир, постављен сам за стражара на вратима сале, с наређењем да не пуштам жене.
У Енглеској је опсесија спортом довољно лоша, али још жешће страсти буде се у младим земљама где су игре и национализам новији развој. У земљама попут Индије или Бурме, на фудбалским утакмицама неопходно је имати јаке кордоне полиције како би се спречило да гомила упадне на терен. У Бурми сам видео како навијачи једне стране пробијају кордон и онеспособљавају противничког голмана у критичном тренутку. Прва велика фудбалска утакмица одиграна у Шпанији пре око петнаест година довела је до неконтролисаних нереда. Чим нарасту јака осећања ривалства, идеја о игрању по правилима увек нестаје. Људи желе да виде једну страну на врху а другу понижену и заборављају да је победа стечена варањем или упадом масе бесмислена. Чак и кад не интервенишу физички, гледаоци покушавају да утичу на игру бодрењем своје стране и «збуњивањем» противничких играча урлањем и увредама. Врхунски спорт нема никакве везе с поштеном игром. Он је повезан с мржњом, завишћу, хвалисањем, непоштовањем правила и садистичким уживањем у насиљу: другим речима, то је рат без пуцњаве.
Уместо брбљања о чистом и здравом супарништву на фудбалском пољу и великој улози коју имају Олимпијске игре у зближавању нација, корисније је испитати како се и зашто појавио модерни култ спорта. Већина данашњих спортова је древног порекла, али изгледа да спорт нико није схватао озбиљно у раздобљу од римског доба до деветнаестог века. Чак ни у енглеским јавним школама култ игара није настао све до краја прошлог века. Др. Арнолд, који је сматран оснивачем модерних јавних школа, сматрао је спорт једноставно губљењем времена. Онда је, углавном у Енглеској и Сједињеним Америчким Државама, спорт постао богато финансирана активност која је могла привући огромне масе и изазвати дивље страсти, а зараза се ширила од земље до земље. Највише су се проширили најгрубљи борилачки спортови – фудбал и бокс. Нема сумње да је све то уско повезано с растом национализма – то јест, с лудачком модерном навиком поистовећивања с великим и моћним заједницама и посматрањем свега у смислу такмичарског престижа. Такође, организоване игре пре ће процветати у урбаним заједницама у којима просечан човек углавном седи и има скучену слободу живљења, без много прилике за стваралачки рад. У сеоским заједницама дечак или младић потроши добар део вишка енергије шетајући, пливајући, грудвајући се, пењући се на дрвеће, јашући коње, а и различитим спортовима који укључују окрутност према животињама, као што су пецање, борбе петлова и хватање пацова. Ако у великом граду желите да изразите физичку снагу или садистичке импулсе, морате се приклонити групним делатностима. Игре се схватају озбиљно у Лондону и Њујорку, а схватане су озбиљно и у Риму и Византији: у средњем веку било је игара, и то вероватно с много физичке бруталности, али оне нису биле помешане с политиком нити су биле узрок групних мржњи.
Ако бисте желели да додате огромну количину злобе која постоји у свету у овом тренутку, тешко да бисте то могли боље учинити него серијом фудбалских утакмица између Јевреја и Арапа, Немаца и Чеха, Индијаца и Британаца, Руса и Пољака, Италијана и Југословена, с тим да сваку утакмицу прати мешовита публика од 100.000 гледалаца. Наравно, не сугеришем да је спорт један од главних узрока међународног ривалства; велики спорт је сам по себи, мислим, само још један ефекат узрока који су произвели национализам. Ипак, ствари само погоршавате шаљући екипу од једанаест играча, с ореолом националног шампиона, да се бори против неке супарничке екипе, дозвољавајући при том осећање да ће поражена нација «изгубити образ».
Надам се, дакле, да након посете Динамоваца нећемо послати британски тим у СССР. Ако већ морамо, онда хајде да пошаљемо другоразредни тим који ће сигурно бити поражен и за који се не може тврдити да представља Британију у целини. Већ постоји довољно стварних узрока недаћа па их не треба повећавати храбрењем младића да се међусобно ударају по цеваницама уз урлање разјарених гледалаца.
«Трибина», 14. децембра 1945.
* * *
And here’s what reality looks like, today in New York at the 2026 World Cup, 81 years after Orwell’s essay:
А ево како изгледа реалност, данас у Њујорку на Светском првенству 2026, 81 годину након Орвеловог текста:
And the manipulations will not stop as long as you agree to them, adopting them as part of everyday ‘normality’. On the contrary, the world will become more and more abnormal, until the moment of a tragedy of global proportions.
А манипулације неће престати докле год ви на њих пристајете, усвајајући их као део свакодневне ‘нормалности’. Напротив, тако ће свет постајати све ненормалнији, до тренутка трагедије глобалних размера.

Source / Извор: FINOGENOV @ Bastyon
Instead of my comment, I leave the comment of a man who summed up the essence of the modern ‘Hunger Games’ quite nicely:
For the first time, the World Cup is being played in three countries (Mexico, USA, Canada) and for the first time, 48 national teams are participating. How much emotion – energy will be wasted there.
Modern gladiators, tattooed millionaires – professional football players, will entertain an audience of billions of people, channeling their enormous frustrations, will absorb their accumulated anger, collected over the past few years of life in the beginnings of the digital new normal. The grandiose show aims to distract the attention of the goyim from the final enslavement and introduction of a digital concentration camp and the creation of a dystopian society of so-called collective property. The goyim should passionately support their teams, and the fact that they will have nothing tomorrow (and be ‘happy’) is irrelevant.
Something that is somewhat encouraging was seen late last night, our time, at the second match of the World Cup, South Korea – Czech Republic, played in the Mexican city of Guadalajara, when the stands were literally half empty. Smart and aware people boycotted the FIFA mafia and the tickets that reach the astronomical $1,500 per seat.
So, the Corporation is trying its best and will try to kill the human in all of us, and to create a single, hybrid, mindless being out of us and the machine, while we will be against it with all our might, and with our resistance and non-compliance, a righteous anti-system fight, we will defeat this hitherto unseen evil and send it into the abyss from where it escaped to the surface.
Boycott Satanocratic garbage!
Cheers ❤️🍀 Vladimir Nikić
World Cup 2026.
Yesterday, another in a series of new-normal ultra-globalist pageants, the World Cup in football, was ‘ceremoniously’ opened in Mexico City.For the first time, the World Cup is being played in three countries (Mexico, USA, Canada) and for the first time, 48 national teams are participating. How much emotion – energy will be wasted there.
Modern gladiators, tattooed millionaires – professional football players, will entertain an audience of billions of people, channeling their enormous frustrations, will absorb their accumulated anger, collected over the past few years of life in the beginnings of the digital new normal. The grandiose show aims to distract the attention of the goyim from the final enslavement and introduction of a digital concentration camp and the creation of a dystopian society of so-called collective property. The goyim should passionately support their teams, and the fact that they will have nothing tomorrow (and be ‘happy’) is irrelevant.
Something that is somewhat encouraging was seen late last night, our time, at the second match of the World Cup, South Korea – Czech Republic, played in the Mexican city of Guadalajara, when the stands were literally half empty. Smart and aware people boycotted the FIFA mafia and the tickets that reach the astronomical $1,500 per seat.
So, the Corporation is trying its best and will try to kill the human in all of us, and to create a single, hybrid, mindless being out of us and the machine, while we will be against it with all our might, and with our resistance and non-compliance, a righteous anti-system fight, we will defeat this hitherto unseen evil and send it into the abyss from where it escaped to the surface.
Boycott Satanocratic garbage!
Cheers ❤️🍀 Vladimir Nikić
Уместо мог коментара остављам коментар човека који је сасвим лепо сажео суштину модерних ‘Игара глади’:
По први пут Мундијал се игра у три земље (Мексико, САД, Канада) и по први учествује 48 националних селекција. Колико ће се само ту залуд просути емоција – енергија.
Модерни гладијатори, истетовирани милионери – профи фудбалери, забављаће аудиторијум милијарди људи, каналишући њихове огромне фрустрације, амортизоваће њихов нагомилани бијес, сакупљен у претходних неколико година живота у почецима дигиталне новенормалности. Грандиозна представа има за циљ да скрене пажњу гојима са коначног поробљавања и увођења дигиталног конц-логора и стварања дистопијског друштва тзв. колективне својине. Гојими треба да страсно навијају за своје тимове, а то што сутра неће имати ништа (а бити ‘срећни’) то је неважно.
Оно што донекле охрабрује виђено је већ синоћ касно по нашем времену, на другом мечу Мундијала, Јужна Кореја – Чешка, одиграном у мексичком граду Гвадалахара, када су трибине биле буквално полупразне. Паметни и свјесни људи бојкотовали су мафијашку ФИФУ и улазнице које достижу и астрономских $1500 за сједиште.
Дакле, Корпорација се својски труди и трудиће се да у свима нама умртви човјека, а да од нас и машина створи једно, хибридно, бесловесно биће, док ћемо ми бити свим силама против тога, те својим отпором и непристајањем, праведном антисистемском борбом, поразити ово до сада невиђено зло и послати га у бездане одакле је и измигољило на површину.
Бојкот смећа сатанократског!
Ај уздравље ❤️🍀 Владимир Никић
СП 2026.
Јуче је у Мексико Ситију ‘свечано’ отворена још једна у низу новонормална ултраглобалистичка смотра, Свјетско првенство у фудбалу.По први пут Мундијал се игра у три земље (Мексико, САД, Канада) и по први учествује 48 националних селекција. Колико ће се само ту залуд просути емоција – енергија.
Модерни гладијатори, истетовирани милионери – профи фудбалери, забављаће аудиторијум милијарди људи, каналишући њихове огромне фрустрације, амортизоваће њихов нагомилани бијес, сакупљен у претходних неколико година живота у почецима дигиталне новенормалности. Грандиозна представа има за циљ да скрене пажњу гојима са коначног поробљавања и увођења дигиталног конц-логора и стварања дистопијског друштва тзв. колективне својине. Гојими треба да страсно навијају за своје тимове, а то што сутра неће имати ништа (а бити ‘срећни’) то је неважно.
Оно што донекле охрабрује виђено је већ синоћ касно по нашем времену, на другом мечу Мундијала, Јужна Кореја – Чешка, одиграном у мексичком граду Гвадалахара, када су трибине биле буквално полупразне. Паметни и свјесни људи бојкотовали су мафијашку ФИФУ и улазнице које достижу и астрономских $1500 за сједиште.
Дакле, Корпорација се својски труди и трудиће се да у свима нама умртви човјека, а да од нас и машина створи једно, хибридно, бесловесно биће, док ћемо ми бити свим силама против тога, те својим отпором и непристајањем, праведном антисистемском борбом, поразити ово до сада невиђено зло и послати га у бездане одакле је и измигољило на површину.
Бојкот смећа сатанократског!
Ај уздравље ❤️🍀 Владимир Никић

Source / Извор: Screenshot
* * *
Sport is Politics:
Sport and hypocrisy (Documentary, 2023) [eng/срп] Спорт и лицемерје (Документарац, 2023)
THE WAR: Sport is War [eng/срп] РАТ: Спорт је рат
THE WAR: Use of Sports in a Hybrid War
Football Leaks Affair
Novak Djokovic’s Blood Money
WORLD CUP: Sport IS Politics
Doping in Sports — Hiding the Truth Much Worse Than Doping Itself!
The Last Revolution (Part 5)
Olympism and Fascism
The Great Olympic Swindle



Access Hive through Ecency
Приступите Хајву кроз Ecency

Access Hive through Ecency
Приступите Хајву кроз Ecency

Access Hive through On Board
Приступите Хајву кроз On Board

Access Hive through On Board
Приступите Хајву кроз On Board

Bastyon.com

Bastyon.com

Google detox starts here!

Google detox starts here!

Universal Basic Income

Universal Basic Income

Check out ABRA and easily invest in 28 cryptocurrencies or BIT10, an index of the top cryptos. Use this link to sign up and get $25 in free bitcoin after your first Bank/Amex deposit, or 1.5% cash back when you exchange cryptos

Get Emoji quickly
Get Emoji quickly
0
0
0.000
!BEER